Татјана Кисс
На Плавом језеру
У ракљи дана – из гипких успомена и удаљених речи,
Израња – обалска птица и вилински коњиц, –
Као писмо, – читам мирисе латица пелина
И струј јунског ваздуха.
Недалеко, над расутим пољем, – мирисно небо,
Расцветала хељда:
Испуњава ме благодат, и због дуге на хоризонту.
А онда ропот капљица – на тугу окамењену.
Попут древног океана, стигосмо – од Твојега даха –
Из Вечног в р е м е н—о г њ а.
Препев на србски језик:
Веселинка Стојковић
У Голубого Озера
Татьяна Кисс
В ракушке дня - из гибких воспоминий и отдаленных слов,
Что близ - берега птиц и стрекоз, -
Словно письмо, - читаю брызги лепестков полыни
И ветви июньской волны .
Рядом, в ложбинке поля, - ароматное небо
Цветущей гречихи:
Я поняла благодать, что была за радугой горизонта.
Вот ниспадает ропот росы - на камень печали.
Словно древний океан, мы пришли - от Твоего вздоха -
Из Вечных в р е м ё н о г н я.
http://www.stihi.ru/2015/08/07/61
Фотографија: Веселинка Стојковић